Mileševski krug

U okruženju Zlatibora, Zlatara, Kopaonika i crnogorskih planina, Prijepolje nikad nije uspelo da pokaže raznolikost i lepotu svog atara. Dovoljno je pogledati spisak zaštićenih kulturnih spomenika i prirodnih lepota pa da zastanete u gradu na Limu i malo ispitate okolinu. Već na par kilometara od grada, putem uz reku Mileševku se nalazi manastir Mileševa, jedan od najznačajnijih srpskih svetinja sa čuvenim Belim andjelom. Iznad manastira, na visokoj steni se vide ostaci grada Mileševca ili Hisardžika, kako ga nazivaju meštani. Na teško pristupačnoj steni ispod grada su Savine isposnice. Uzvodno od grada je kanjon Mileševke zaštićen kao Park prirode zbog atraktivnosti, samoniklih omorika i beloglavih supova koji ga nadleću. Desetak kilometara dalje, na visovima Jadovnika se nalaze Sopotnički vodopadi , još jedan Park prirode. Na suprotnoj, levoj obali Lima se nalazi Kamena Gora, planina čije proglašenje za Park prirode je u toku. Ko se …

Voda vrednija od sreće

Kada put i pruga za Podgoricu napuste prostrane pašnjake Zlatibora i Zlatara zavlači se u uzanu klisuru Lima. Brza reka i mračna klisura, u koju se sunce probija samo sredinom dana, nisu preterano zanimljiv prizor. Magla često ispunjava klisuru i čini je još mračnijom i sumornijom. Lokalni putevi i staze koji se kao puzavice izvijaju iz rečnog kanjona dopiru do sasvim drugačijeg prizora. Siva, neprozirna magla na ivicama kanjona postaje dugačak, vijugav oblak koji se spustio na beskrajne pašnjake obasjane suncem. Pašnjaci su prošarani bukovim i četinarskim šumama i mnogobrojnim potocima. Voda je veliko bogatstvo planina Ozren, Jadovnik i Zlatar.

Nekad davno je Bog sa planine ponudio pastirima da izaberu – žele li vodu ili sreću. Vredni pastiri su bez razmišljanja izabrali vodu. Bog je ispunio svoje obećanje i na visovima Jadovnika otvorio nebrojene otvore iz kojih je voda pokuljala na sve …

Skrapež

Čuveni proroci iz Kremne, Mitar i Miloš Tarabić su pre više od sto godina rekli da će crne zmije popiti rečne izvore. Tada je to zvučalo potpuno besmisleno ali kada danas vidite crne plastične cevi koje odvlače vodu iz izvora u seoske bašte i lokalne vodovode onda upozorenje postaje shvatljivo i ozbiljno.

Selo Taor (Gornji i Donji) se nalazi na izvorištu jedne od sastavnica reke Skrapež, ispod Povlena. Pričaju meštani da je reka skrpljena od više sastavnica pa se nekad i zvala Skrpež. Do sela dolazi autobus iz Valjeva ali dobrи pešaci sa malo prtljaga, mogu da krenu jutarnjim vozom od Valjeva ka Kosjeriću a potom da se prošetaju najlepšim delom Baljevskih planina. Pruga prolazi kroz slikovitu klisuru reke Gradac, koja je zaštićena kao Park prirode. Silazna stanica je Drenovački Kik. Odatle se putem, posle nepun sat vremena dolazi do sela Radanovci …

Kad planina postane dom

Krajem četrdesetih godina su čika Duško Jovanović, Bane Kuzmanović i Mile Jovanović krenuli na svoju uobičajenu planinarsku vikend turu. Ovog puta je na redu bio Maljen. Vreme je bilo lepo pa su hteli da prepešače i Suvobor. I najiskusniji planinari ponekad zagube put, pogotovo kad se spusti noć. Srećom, pronašli su nekakvu štalu i u njoj prenćili. Probudilo ih je prvo jutarnje sunce i kad su izašli iz štale videli su Rajac u najlepšem izdanju…

To je bio prvi susret planinara sa ovim prelepim suvoborskim vrhom. Uskoro (1949 godine) čika Duško osniva planinarsko društvo “Pobeda” i naredne, 1950 godine uz pomoć Narodne banke počinje gradnja planinarskog doma na Rajcu. Dom je završen posle tri godine i od tada su planinari postali domaćini na Rajcu. U neposrednoj blizini doma se nalazi spomenik 1300 kaplara a u društvu “Pobeda” je bilo nekoliko živih kaplara koji su ostavili u amanet pobedašima …

Kada je nasledio presto despota Stefana Lazarevića, Đurađ Branković je po dogovoru vratio Beograd Mađarima pa je morao da napravi novu prestonicu. Nedaleko od manastira Koporin je pripremao građu da utvrdi svoju letnju rezidenciju Nekudim. Kad je despotica Jerina pošla da vidi gradilište, veliko jato gusaka se podiglo i odletelo na sever, ka Smederevu. Jerina je to shvatila kao božiji znak i umesto Nekudima prestonica je postalo Smederevo.

Smederevska tvrđava je bila najveća evropska tvrđava tog tipa. Kažu da je kamen za utvrđenje prenošen iz ruke u ruku iz pedesetak kilometara udaljenog Ždrela. Tvrđava je sagrađena u neverovatno kratkom roku od samo dve godine. Kako je radovima upravljao brat despotice Jerine, Toma Kantakuzin, narod je za neviđene patnje tokom gradnje optuživao despoticu-tuđinku. Smederevo je tokom Prvog srpskog ustanka ponovo postao prestonica Srbije dok Karađorđe nije oslobodio Beograd. Stara tvrđava …

U epskoj pesmi Ženidba Dušanova, čast i nevestu srpskog cara spašava njegov sestrić Miloš preobučen u čobana. Jedan od tri zadatka koje je Miloš obavio je i preskakanje tri konja sa mačevima. Mesto na kome je mladi ratnik preskočio konje se i danas zove Milošev do. Pitomu dolinu nadkriljuju najviši vrhovi Jadovnika Katunić i Kozomor. Na ovim, 1700 metara visokim kupama se sneg zadržava do juna meseca što obezbedjuje postojan dotok vode Sopotničkim vodopadima. Deo vode zažubori ka prostranom Miloševom dolu pod nazivom Mileševka. To je jedna od manjih reka koja probija kraške stene starovlaške visije ali na svom putu pokazuje izuzetnu maštovitost. Na samom početku se pred Mileševkom isprečio moćni bedem Ćetanice. Reka pomirljivo skrenuće u stranu, prolazi pored sela Gvozd i tek u ćorsokaku kod Mršave stene probija krašku planinu.

Na teško pristupačnim stenama, na samom ulasku u kanjon, je utočište pronašla manja kolonija beloglavih supova kojima gužva …

Na visovima Stare planine sneg se obično zadržava do Đurđevdana. Tada pastiri ritualno prinose žrtvu Svetom Đorđu, zaštitniku pastira i kreću u planinu. Taj običaj je i danas očuvan u selima oko Kalne, pre svega u Vrtovcu i Baltaberilovcu. Žrtveno jagnje se privodi kod male crkvice posvećene Svetom Đorđu u Vrtovcu. Paganski ritual se obavi na hrišćanski način uz prisustvo sveštenika, domaćina i obaveznih trubača koji posle litije zabavljaju prisutne. Vremenom je taj običaj prerastao u manifestaciju Molitva pod Midžorom, koju slavi knjaževačka opština sa mnogobrojnim gostima sa strane. Pored rituala žrtvovanja jagnjeta i njegovu konzumaciju u vidu jagnjeće čorbe, manifestacija obuhvata program folklornih društava, nadmetanje u tradicionalnim pastirskim igrama i pripremanje starih jela sa obaveznom degustacijom. Mora se priznati da stada koja izlaze na pašnjake više nisu tako brojna jer je sve manje pastira a i oni su sve stariji….

Priča o Požarevcu bi mogla da počne od Bronzanog doba sa kličevačkim idolom ali kako je pomenuti idol nestao u požaru tokom Prvog svetskog rata, pomerićemo početak na neke ranije požare. Pričaju ljudi da je tokom svojih neprekidnih ratovanja Zmaj Ognjeni Vuk opkolio Turke u močvari kraj Velike Morave. Kako nije mogao da ih istera odatle on je u skladu sa svojim ognjenim imenom spalio sav taj prostor. Naselje koje je kasnije tu nastalo dobilo je ime Požarevac. U turskim tefterima se Požarevac prvi put pominje 1467. godine ali je u istoriju na velika vrata ušao 1718. godine kada su u njemu potpisale mir Austrija, Mletačka republika i Turska uz posredovanje Engleske i Holandije. Požarevac je bio značajno mesto u Srbiji kneza Miloša, njegova druga prestonica i mesto u kome je najčešće boravio. I danas meštani pominju Miloševu blagonaklonost ka gradu i stalnu želju da gradu ostavi nešto značajno. Navodno, …

U dolini pet Timoka su prisutni tragovi Rimljana na svakom koraku. Njihovi brodovi su plovili Velikim, Belim pa čak i Trgoviškim Timokom do Baranice. Gradili su vojne postaje, privredne objekte ali i luksuzne letnjikovce. Feliks Romulana je carska rezidencija kod Gamzigradske banje na Crnom Timoku. Kod Belog Timoka se nalazie ostaci naselja Timakum Minus. Rimljani su bili poznati kao veliki sladokusci a izgleda da je osim materijalnih dobara iz njihovog doba ostalo nešto i u navikama današnjeg stanovništva. Ne znamo tačno kakve su mezeluke Rimljani jeli ali na Lovačkoj zabavi u Zaječaru, februara 1923 godine bio je ponuđen meni;

Pihtije od mečijih šapa, Sir od košutijeg mleka, Šunka od divlje svinje
Srneća pršuta, Suve kobasice od divokoze, Paprikaš od prepelica,
Kisela čorba od sitneži divlje pernate živine,
Zečevina u sosu sa knedlama, Kuvana glava od divljeg vepra sa renom,
Labud na podvarku, Špikovan srneći but, Šljuka na puteru,
Jarebica nadevena …

Graditelji manastira u srpskoj srednjevekovnoj državi kao da su predosećali zlu kob koja čeka njihovu državu tokom narednih vekova pa su svoje zadužbine gradili u dubokim i teško prohodnim klancima planinskih reka. Ponekad ti klanci nisu bili ni daleki ni teško prohodni ali su uspeli da sačuvaju svoje tajne do današnjih dana. Reka Crnica je dugačka nepunih trideset kilometara i uliva se u Veliku Moravu kod Paraćina. Njen kanjonski deo nije dugačak ni deset kilometara ali u njemu je ostalo sakriveno deset starih manastira i jedan još stariji grad. Ali počnimo priču od početka, odnosno od izvora.

Crnica izvire u snažnom mlazu ispod ogromne stene, na južnom delu Kučajskih planina. Na izvoru je reka potpuno bela od krečnjačkih stena pa se zato nekad i zvala Belica. Pored izvora se nalazi motel, ribnjak, nekoliko vikendica, manastir Sisojevac i rudarsko naselje Sisevac. …