Sve što nam je poznato o Mesopotamiji je zapisano na glinenim pločicama. Egipćani su svoje priče ispisali na papirusu a antička Helada i Rim su poruke potomcima ostavili na kamenu. Vizantija je značajnije zapise ostavila na pergamentu-štavljenoj koži. Civilizacija Evrope je opismenjena zahvaljujući gustim bukovim šumama. Kelti, Sloveni i Germani su pisali na brezovoj kori, bukovom listu ili daščici presvučenoj voskom koju su kod nas nazivali –voskoleska. Tragovi te bukvalne pismenosti se vide u mnogim nazivima. Englezi čitaju knjigu (buk), Rusi svoja slova nazivaju bukve a i mi prva slova učimo na listovima bukvara. Najkvalitetnije bukove šume kod nas se nalaze na Boranji i okolnim planinama Zapadne Srbije.
Najlepše su na Homolju. Pravo vreme za obilazak Homolja je mesec novembar kad su bukove šume obojene …

Od davno nestalog Panonskog mora Vojvodina je nasledila najplodniju zemlju u Evropi koju meštani zovu črnozem. Deo nasledja su bile i peščare, močvare i hronično odsustvo padavina u periodu vegetacije. Krajem XVIII veka počinju veliki radovi na izgradnji kanala koji su rešili problem podzemnih voda i navodnjavanja u sušnom periodu. Radovi na kanalima traju i danas a smatra se da je količina iskopane zemlje dva ipo puta veća od peska iskopanog na Sueckom kanalu. Istovremeno je pošumljavana Deliblatska peščara pa u Vojvodinu počinju da se doseljavaju Nemci, Madjari, Slovaci, Jevreji… Naseljenici su uglavnom bili zemljoradnici. U plodnoj ravnici su podignuta lepa ušorena sela i planski su gradjene varoši. Uspešan rad, trgovina i zasluge prema Monarhiji dovode do stvaranja bogatih porodica koje prave raskošne palate na svojim imanjima.
Na teritoriji …

Đerdap
Tragom rimskih legija
Iako nije najduža Dunav je svakako najznačajnija evropska reka. Preseca kontinent od severozapada do jugoistoka i spaja preko sistema kanala Severno i Crno more. Na njegovim obalama se nalaze četri evropske prestonice, stari gradovi koji su sprečavali najezdu osvajača i nebrojeni mostovi koji povezuju njegove široko razdvojene obale. To je najznačajnija evropska saobraćajnica i put kojim rado plove turistički brodovi. Dunavom je oteklo i Panonsko more.
Najlepši deo reke se nalazi upravo na mestu gde su reka i more provalili bedeme Karpata. Možda je baš taj priliv vode u Crno more doveo do prodora vodene mase kroz Bosfor i Dardanele i stvorio mit o Atlantidi, odnosno biblijski potop. Stotinak kilometara duga, …

Jug Srbije je poznat po minerlnim i termalnim vodama pa se jedna prostrana regija u tom delu naziva Toplici. Na krajnjem jugu Toplice, na obroncima Radan planine postoje izvori koji su preterano mineralni i u njihovoj neposrednoj blizini nema nikakvog rastinja. Tamo gde nema rastinja javlja se erozija a ona uvek stvara vragolaste pejzaže. Na ogoljenoj padini su vetar, kiše i bujice tokom nezamislivo dugog perioda spirali rastresito zemljište. Nekom đavoljom igrom na rastresitom zemljištu su bile i teške andezitne ploče. One su pritiskale sipljivo zemljište ispod sebe i nisu dozvoljavale erozivnim silama da ga speru. Vreme je prolazilo a neobični stubovi su polako rasli. Ljudi su od davnina izbegavali sablasne stubove pa kako nisu mogli da objasne njihov nastanak ispredali su legende. Po jednoj legendi, varoš su …

Šarganski prevoj se kao prag uglavio između Tare i Zlatibora. Na ovom, hiljadu metara visokom prevoju se razređuju guste četinarske šume Tare i počinju prostrani pašnjaci Zlatibora sa pojedinačnim grupama borova. Prevoj je uvek bio teško prolazna prepreka na putu od Bosne ka Srbiji preko Višegrada i Užica. Na tom neobičnom prostoru su u drugoj polovini XIX veka živeli proroci Tarabići, koji su pored ostalih vizija videli gvozdenu kočiju koja se penje uz Šargan. Kažu ljudi da se sva predviđanja Tarabića ostvaruju ali sudbina uzane pruge je potvrdila svaku reč proroka iz Kremne. Pruga je prošla trasom koju je video Mitar Tarabić. Ljudi su putovali vozom a potom je pruga ukinuta. Kasnije je pruga obnovljena i po njoj ljudi putuju od zabave i …

Kažu da je Angelina, majka despota Đurđa Brankovića spas od Turaka našla na skeli koja je prelazila Savu. Skela se nasukala na istočni deo bare i od njenih ostataka je napravljena crkva brvnara. Kasnije je Angelina osnovala ženski manastir Obed po kome je i bara nazvana Obedska bara. Pre 150 godina za baru se zainteresovao Eduard Hodek iz Prirodnjačkog muzeja u Beču i oduševljeno je izjavio da je to pravi ptičiji Eldorado. Dvadeset godina kasnije carska porodica je dekretom zaštitila ovo područije. Tako je Obedska bara postala prvo zaštićeno područije u Evropi odnosno drugo u svetu (posle Jeloustonskog parka).
Obedska bara se nalazi pored reke Save, pedesetak kilometara je udaljena od …