Na teritoriji Vojvodine postoji 28 dvoraca. Neki od njih su sačuvali stari sjaj i postali su muzeji. Drugi su pretvoreni u turističke objekte ili škole. Priča o vojvođanskim dvorcima je priča o bogatim porodicama Duđerski, Lukač, Stratimirović… Dunđerski su najprisutniji u istorijskim podacima, u poeziji i legendama. Došli su iz Gackog krajem XVII veka. Kažu da je Avram Dunđer radio kao nadničar i da je iskopao ćup zlata. Njegov sin Gedeon – Geda je za taj novac kupio imanje kod Bečeja. Najbogatiji član porodice je bio Lazar Dunđerski. Imao je ćerku Lenku i bio je veliki prijatelj pesnika Laze Kostića. Laza je bio zaljubljen u Lenku, mladu, lepu i obrazovanu ćerku svoga prijatelja. Zabranjena ljubav uslovila je ekscentrično ponašanje i bogataša Bogdana Dunđerskog. On se zaljubio u Maru, ženu svog kovača. Bogdan je …

Valjevske planine su produžetak starovlaške visije i pružaju se zapadno od Valjeva ka ravnoj Mačvi. Lanac planina započinje Maljen na koji se nadovezuje Povlen, Jablanik pa uporedo Bobija i Medvednik a potom Sokolska planina, Jagodnja, Boranja i na kraju se Gučevo strmo spušta ka Loznici. Planine nisu mnogo visoke, najviša tačka lanca Mali Povlen dostiže do1347 metara, ali su teško prohodne. Guste šume i duboki rečni kanjoni su nevoljno propustili uzane i krivudave puteve da spoje raštrkane zaseoke koji su se ugnezdili na strmim planinskim padinama ili ušuškali u toplim, nevelikim župama. To je i razlog da se u miru kanjona Trešnjice pod Povlenom legu beloglavi supovi kojima je to uz kanjon reke Uvac jedini pouzdan azil na ovim prostorima. Od Valjeva ka Loznici, dolinom reke Jadar je poodavno trasirana pruga koja bi rešila probleme transporta u tom kraju ali …

Prostor oko planine Rtanj u istočnoj Srbiji je još rimskim carevima bio jako zanimljiv. Tu su se nalazila važna naselja i carske palate od kojih su neke tek nedavno otkrivene. Ljudi se i danas sapliću o rimske iskopine a traženje zlata je opsesija mnogih stanovnika tog kraja. Kraške planine istočne Srbije su poznate po mnogobrojnim pećinama koje su pružale utočište hajducima sve do pre pola veka. Rudno blago je značajno pa se i u okolnim rekama često na|e poneki grumenčić zlata za upornog tragača. Jedan od tih upornih tragača, na kraju devetnestog veka je bio industrijalac, istraživač i vlasnik pivare Djorđe Vajfert. Veliko bogatstvo ovog dela Srbije su mineralni i termalni izvori. Brestovačka i Gamzigradska banja su poznate po lekovitim vodama a od nedavno je i banja Jošanica izašla na dobar glas. O isceliteljskim vrednostima vode Soko banje …

Na zapadnoj strani planine Kukavice se nalazi široka, plodna dolina. Dolinu preseca reka koja se posle obilnih kiša izlivala daleko van korita. Kažu da je jednom prilikom u nabujaloj reci smrt našlo devetoro braće. Od tada se i reka i dolina zovu Pusta reka. U međuvremenu je napravljeno veštačko jezero i više nema poplava ali ime je ostalo.
Na obodu Puste reke se nalazi veliko arheološko nalazište Caričin grad. Ovaj grad je podigao car Justinijan u šestom veku. Naselje Justinijana Prima ima tri utvrđena dela; Akropolj, Srednji grad i Donji grad. Otkriveno je devet bazilika puno javnih i rezidencijalnih zgrada. Grad je dobijao vodu sa 17 kilometara udaljenog Radana. Po predanju je vodu u grad doveo svinjar kome je car obećao svoji kći za ženu. Car je svinjara prevario a reka i selo …

Put za Guču, od Čačka, vodi preko planine Jelice. Na najvišoj tački puta, na prevoju, se nalazi kafana od koje se pruža lep pogled na pitomo i oku ugodno Dragačevo. Prohladno letnje jutro je ispunilo kotlinu pramenovima magle pa se setih priče koju sam čuo u dragačevskom selu Goračići. Po tom kazivanju nekad se prostor Dragačeva nalazio na dnu prostranog jezera. Stanovnici koji su tada živeli na obalama jezera su vezivali svoje čamce za kamene stubove koji se i danas mogu videti na vrhovima Jelice. Vremenom je voda sebi probila put izmedju Ovčara i Kablara i otekla u Panonsko, odnosno Crno more. Pri tome je stvorila jednu od lepših evropskih klisura a dno jezera je postalo pitomo i plodno Dragačevo.
Krajem XIX veka su Dragačevci po odsluženju vojnog roka …

Reka Skrapež je skrpljena od više malih rečica koje izviru na južnim padinama Povlena, Maglješa i Maljena. Pored reke se provlači deonica Barske pruge koja spaja Valjevo sa Kosjerićem i Požegom. Leva rečna obala se blago izdiže ka Maljenu i poznatom odmaralištu Divčibare koje se nalazi na njegovom zaravnjenom vrhu. Na desnoj, brežuljkastoj obali se nalaze gradić Kosjerić i slikovita planinska sela.
Na padinama Povlena se nalazi selo Donji Taor. Iznad sela na Taorskim vrelima počinje svoj tok najveća i najlepša sastavnica Skrapeža. Voda se preliva preko bezbrojnih bigrenih terasica i oslikava najlepši prizor Srbije. Slikovitosti predela doprinosi desetak vodenica koje poodavno ne rade. Reka se obrušava pored seoskih kuća, pravi lep vodopad a potom lagano teče ka Kosjeriću. Taorska vrela su delimično kaptirana za kosjerićki vodovod pa se preporučuje poseta u rano proleće kada ima dovoljno vode …

Iako nije najduža Dunav je svakako najznačajnija evropska reka. Preseca kontinent od severozapada do jugoistoka i spaja preko sistema kanala Severno i Crno more. Na njegovim obalama se nalaze četri evropske prestonice, stari gradovi koji su sprečavali najezdu osvajača i nebrojeni mostovi koji povezuju njegove široko razdvojene obale. To je najznačajnija evropska saobraćajnica i put kojim rado plove turistički brodovi. Dunavom je oteklo i Panonsko more.
Najlepši deo reke se nalazi upravo na mestu gde su reka i more provalili bedeme Karpata. Možda je baš taj priliv vode u Crno more doveo do prodora vodene mase kroz Bosfor i Dardanele i stvorio mit o Atlantidi, odnosno biblijski potop. Stotinak kilometara duga, krivudava Đerdapska klisura je najbolji dokaz koliko je dugo i mučno voda nagrizala stene, koliko je puta pobedila i koliko se puta povukla tražeći lakši put. Klisura je …