Ostrovica je planina vulkanskog porekla. Nalazi se u centralnom delu Šumadije, sverozapadno od Rudnika. Mnogi ovu 758 metara visoku vulkansku kupu svrstavaju u rudničke vrhove, mada se on vidljivo razlokuje i izdvaja od pitomog i zaravnjenog Rudnika. Uspon na Ostrovicu moguć je samo po lepom i suvom vremenu. Strme stene pri vrhu su obrasle mahovinom i dovoljno je samo malo vlage pa da taj deo postane neprelazna prepreka. Kada se popnete do vrha i otkrijete temelje grada, možete samo da se pitate ko je tu uspeo da napravi grad i kako se do tog grada dolazilo. Pitanje je da li je to uopšte i bio grad ili samo osmatračnica. Šta god da je bilo, sigurno je da je na tom mestu postojalo još u antičko doba.
Župski grad Ostrovica se prvi put pominje u trinaestom i četrnaestom veku, tokom radova koje su Srbi vodili sa Ugarima. Osnovna namena utvrđene Ostrovice i …

Pričaju ljudi da je ispod brda Oplenac nekad rasla velika razgranata topola. Od razgranatog stabla su se granali i putevi na sve četri strane sveta. Na sever je vodio put preko Mladenovca za Beograd. Zapadni put je vodio preko Aranđelovca za Valjevo i Šabac, istočni preko Velike Plane za Požarevac i Smederevo a na jug preko Stragara za Kragujevac i Rudnik. U Topoli je živeo Karađorđe i tu su njegovi potomci podigli grobnu crkvu koja je ukrašena kopijama najlepših srpskih fresaka u mozaiku. Karađorđevići su podigli vinograde na Oplencu, vinske podrume i letnju rezidenciju. Dani berbe su postali tradicionalna manifestacija pod nazivom Vašar u Topoli.
Miloš Obrenović je više voleo banju pod Bukuljom i u njoj je podigao crkvu koju je posvetio Svetom Aranđelu. Od tada se naselje Vrbice i deo Bukovika naziva Aranđelovac. Bukovička banja je poznata po …

Kad planina postane dom
Krajem četrdesetih godina su čika Duško Jovanović, Bane Kuzmanović i Mile Jovanović krenuli na svoju uobičajenu planinarsku vikend turu. Ovog puta je na redu bio Maljen. Vreme je bilo lepo pa su hteli da prepešače i Suvobor. I najiskusniji planinari ponekad zagube put, pogotovo kad se spusti noć. Srećom, pronašli su nekakvu štalu i u njoj prenćili. Probudilo ih je prvo jutarnje sunce i kad su izašli iz štale videli su Rajac u najlepšem izdanju…
To je bio prvi susret planinara sa ovim prelepim suvoborskim vrhom. Uskoro (1949 godine) čika Duško osniva planinarsko društvo “Pobeda” i naredne, 1950 godine uz pomoć Narodne banke počinje gradnja planinarskog doma na Rajcu. Dom je završen posle tri godine i od tada su planinari postali domaćini na Rajcu. U neposrednoj blizini doma se nalazi spomenik 1300 kaplara a u društvu “Pobeda” je bilo nekoliko živih kaplara koji su ostavili u amanet pobedašima …

Jaganjci mali obratite pažnju mnogi bi vas rado videli na ražnju.
Na Staroj planini stado od stotinak ovaca više i nije uobičajeni prizor. Nije uobičajeno da pastir, inače stariji čovek, oko sebe svaki čas baca petarde. Najmanje je uobičajeno da na prasak ne reaguju ni psi pa čak ni večito plašljive ovce. Prilazim stadu a pastir, večito željan ljudskog društva, ko i svi stanovnici opustelih sela, srdačno me pozdravlja. Pitam ga da li su petarde ostale deci od Nove godine. Čovek duboko uzdahne i počne da se žali kako nema pušku a vukova puno pa ne može da odbrani stado. Eto, pre neki dan, pojavi se vuk gore na visu a psi u čoporu krenu na njega. Čim su psi zamakli iza visa izlete sa druge strane čopor vukova i navali na nekoliko izdvojenih ovaca. Nekako sam uspeo da ih oteram ali dve ovce su …